Вијести

“Отац“ Флоријана Зелера је драма о губитку – идентитета, времена и стварности. Кроз причу о Андреу, човјеку који полако тоне у деменцију, желим да приближим публици унутрашњи свијет у којем се границе између реалног и имагинарног бришу. Сцена постаје простор сјећања, страха и илузија, у којем сви заједно са главним јунаком пролазимо кроз дезоријентацију и нестабилност. Ова интимна породична драма постаје универзална прича о људској крхкости и љубави.
У средишту представе је однос оца и кћерке – Андреа и Ане. Њихова љубав и блискост преплићу се са неспоразумима, болом и осјећајем немоћи. Ана, иако вођена љубављу и одговорношћу, носи огроман терет бриге, кривице и исцрпљености. Кроз њу видимо како болест једног члана породице постаје искушење за све, разарајући односе и снагу, али и откривајући дубине људске повезаности.
Тема деменције данас је више него актуелна – то је не само медицински и друштвени, већ и дубоко лични изазов који дотиче све нас, било кроз искуства у сопственој породици, било кроз шире разумијевање старости и немоћи. Управо зато ова представа има потенцијал да покрене разговор и емпатију.
Редитељка: Наташа Поплавска

“Човек узима онолико слободе колики му је капацитет плућа. Нико вам неће рећи: Будите мало слободнији. То морате сами да ризикујете и да платите цену на коју сте спремни.“
Ријеч писца:
“Драма “Уна“ заснована је на мотивима истоименог култног романа Моме Капора, али и новим значењима и конотацијама које намеће време у којем живимо. Ова посвета забрањеној љубави имала је и своју филмску верзију са Радетом Шербеџијом и Соњом Савић у режији Милоша Радивојевића. Позоришно читање морало је да се измакне из филмског па и литерарног предлошка и потражи нове исходе у “фаталној привлачности“ времешног харизматичног професора Мишела Бабића и самосвојне и еруптивне студенткиње Уне.Трудили смо се да направимо снажну љубавну причу у овом времену, у којој се преплићу еротика, емоција, политика, догме, генерацијски ломови и  резигнантна побуна усамљеног јунака. Ово није прича о томе како љубав побеђује, ово је прича како се љубав догоди, промени све што познајемо, а онда угасне остављајући ипак неки светли траг иза себе. Сећање, ако ништа друго. Комад са посветом Капору, Арсену Дедићу, племенитим временима и осећањима који губе битку са временом које „се толико прозлило да му не вриједи фабулирати“, како би рекао Владан Десница.  Упркос томе, ми причамо љубавну причу, уверени да ће бити оних који желе да је виде и чују и додају својим животима неке валере сете, носталгије, па макар то било „непристојно у овом теренутку“ / “Не дај се Инес“. Арсен Дедић/”

Стеван Копривица

Почетак мјесеца јуна у Народном позоришту Источно Сарајево започињемо представом “НОЋ У КУЋИ ГОСПОДИНА КОЛАКА“, која ће вас насмијати, замислити и препознати у времену у којем живимо. Ријеч писца: “Ирфан, Бода и Влада су ме натјерали да напишем комад о три лузера. Поново. Петнаест година након мог првог и јединог таквог, а уједно и дебитанског комада. Иако је “Не играј на Енглезе” комад о три антихероја послије ког мушкарци плачу, а женама ништа није јасно, “Ноћ у кући господина Колака” је комад о три антихероја послије ког мушкарцима није удобно, а женама све јасно. Нисам желио да појашњавам било шта. Желио сам да питам, јер свако позориште, па чак и ово мало, камерно, непретенциозно, шармантно позориште – поставља питања. Да ли у времену терора љепоте и младости, и тријумфа форме над суштином, лажи над истином и права над правдом, у времену позоришта без писца и глумаца, у времену у ком се ствари дигитализују, рационализују и банализују – да ли у том времену мушкарац старог кова, аналогни неки тип, може пронаћи смисао? Преведено на језик овог времена: Да ли мушкарци данас имају употребну вриједност?
У сјећање на мог пријатеља Петра Колака (1977–2017).“

У Народно позориште Источно Сарајево долази један од најцјењенијих регионалних глумаца – Иван Босиљчић, који ће публици представити свој познати музичко-поетски програм “Наше вече“.
Овај програм оставља снажан утисак на публику гдје год се изводио – од интимних тренутака поезије до заједничког пјевања безвременских пјесама које су обиљежиле читаве генерације. Атмосфера “Нашег вече“ препозната је по топлини, искрености и повезаности извођача с публиком.

Комедија “Шкртац” је једно од најзначајнијих дјела француског комедиографа Молијера. У једноставном и лаком препознавању људских мана и врлина огледа се и генијалност Молијеровог дјела. Ова комедија постаје огледало друштва које рефлектира његове негативне и девијантне појаве и на комичан начин их разоткрива у свој њиховој апсурдности. Главни лик Харпагон путем лихварења и позајмица стиче велико богатство и постаје синоним успјешног пословног човјека којем сви подилазе и од којег очекују финансијску помоћ. Баш као и данас, новац доноси славу, углед и неограничену моћ. Међутим, грамзивост и похлепа немају границе и главног лика овог комада доводе до делузија у којима све људе око себе види као крадљивце. Због тога он све закључава, стражари над новцем, не спава. Новац је његов најбољи пријатељ, његова радост и утјеха, каже Харпагон у свом монологу. Све је на продају и све има своју цијену, али да ли је баш све то тако?