“Отац“ Флоријана Зелера је драма о губитку – идентитета, времена и стварности. Кроз причу о Андреу, човјеку који полако тоне у деменцију, желим да приближим публици унутрашњи свијет у којем се границе између реалног и имагинарног бришу. Сцена постаје простор сјећања, страха и илузија, у којем сви заједно са главним јунаком пролазимо кроз дезоријентацију и нестабилност. Ова интимна породична драма постаје универзална прича о људској крхкости и љубави.
У средишту представе је однос оца и кћерке – Андреа и Ане. Њихова љубав и блискост преплићу се са неспоразумима, болом и осјећајем немоћи. Ана, иако вођена љубављу и одговорношћу, носи огроман терет бриге, кривице и исцрпљености. Кроз њу видимо како болест једног члана породице постаје искушење за све, разарајући односе и снагу, али и откривајући дубине људске повезаности.
Тема деменције данас је више него актуелна – то је не само медицински и друштвени, већ и дубоко лични изазов који дотиче све нас, било кроз искуства у сопственој породици, било кроз шире разумијевање старости и немоћи. Управо зато ова представа има потенцијал да покрене разговор и емпатију.
Редитељка: Наташа Поплавска