Овај комад се одиграва на новогодишње вече, у нашем времену, негдје у Шведској. Двоје људи, емиграната, Срба из Републике Српске, живе скупа у скромном, полу-подрумском смјештају и проживљавају своје дане у страној земљи, далеко од завичаја. Двоје људи спојених пуким случајем. Или можда судбином. Двоје потпуно различитих људи. ОНА, млада жена, скромног образовања и наизглед наивног размишљања, и ОН, умјетник, писац, донекле мизантроп. ОНА ради као конобарица у два локала који држе Срби и тако зарађује новац који шаље породици код куће. ОН проводи дане у стану „промишљајући и акумулирајући“ материјал за своје „велико дјело“ и живи од социјалне помоћи. Живот у једној соби коју дијели само „биједни параван“ није нимало олакшан њиховим потпуним супротностима у карактеру, а два неспојива свијета која функционишу на сталној граници конфликта нису нешто што звучи као угодно окружење за живот, односно, у овом случају, за „животарење“. Њихова различитост највише се уочава у погледима на живот. ОНА је особа која дубоко вјерује. ОН је прагматичар који постојање свега објашњава кроз конкретно и рационално. ОНА поштује анђеле, док ОН слиједи логику. У том парадоксалном окружењу двоје потпуних странаца под одређеним околностима схватају да ипак нису тако различити као што се чини.